Šta je spelta
Spelta (Triticum spelta) je stara sorta žita koja se gaji hiljadama godina, mnogo pre nego što je moderna pšenica postala ono što danas mlevemo. Za razliku od savremene pšenice, spelta je vekovima malo menjana selekcijom i ukrštanjem, pa je mnogi doživljavaju kao bližu svom izvornom obliku. Zrno je zaštićeno čvrstom ljuskom, što ga čini otpornijim, ali i zahtevnijim za preradu — jedan od razloga zašto je nestala iz masovne proizvodnje.
Nutritivna razlika
Spelta i pšenica su rođaci, pa su slične — ali spelta ima nekoliko prednosti koje ceni svako ko pazi šta jede:
- bogata je proteinima, po pravilu nešto više nego obična pšenica;
- dobar je izvor minerala — magnezijuma, cinka i gvožđa;
- sadrži vlakna koja pomažu varenje i duže drže sitost;
- ima prepoznatljiv, blago orašast ukus koji daje dubinu korama, proji i hlebu.
Upravo taj ukus je razlog zašto spelta nije samo „zdrava zamena“ — ona menja proizvod nabolje, a ne samo na papiru.
Spelta nije moderna zamena za pšenicu. Pre bi se reklo da je pšenica moderna zamena za speltu.
Da li je spelta bez glutena?
Ne. Ovo je najvažnija rečenica u celom tekstu: spelta sadrži gluten i nije bezbedna za osobe sa celijakijom ni za one sa pravom alergijom na pšenicu. Ponekad ćete čuti da neki ljudi „lakše podnose“ speltu — to može biti tačno za osobe koje nisu osetljive na sam gluten, zahvaljujući drugačijoj strukturi belančevina i sporijoj fermentaciji. Ali to nije garancija i ne važi za celijakiju. Ako imate celijakiju, spelta nije za vas. Tačka.
Zašto je mi koristimo
Biramo speltu zbog ukusa, nutritivne vrednosti i tradicije — jer je to žito koje pripada ovom podneblju duže nego bilo koja fabrička sorta. Kad je sporimo na prirodnoj maji, dobijamo najbolje od oba sveta: žito sa karakterom i fermentaciju koja ga čini lakšim za varenje. To je proizvod u koji verujemo, a ne sastojak koji stavljamo da bismo na kutiju zalepili nalepnicu „drevno žito“.