Шта је спелта
Спелта (Triticum spelta) је стара сорта жита која се гаји хиљадама година, много пре него што је модерна пшеница постала оно што данас млевемо. За разлику од савремене пшенице, спелта је вековима мало мењана селекцијом и укрштањем, па је многи доживљавају као ближу свом изворном облику. Зрно је заштићено чврстом љуском, што га чини отпорнијим, али и захтевнијим за прераду — један од разлога зашто је нестала из масовне производње.
Нутритивна разлика
Спелта и пшеница су рођаци, па су сличне — али спелта има неколико предности које цени свако ко пази шта једе:
- богата је протеинима, по правилу нешто више него обична пшеница;
- добар је извор минерала — магнезијума, цинка и гвожђа;
- садржи влакна која помажу варење и дуже држе ситост;
- има препознатљив, благо орашаст укус који даје дубину корама, проји и хлебу.
Управо тај укус је разлог зашто спелта није само „здрава замена“ — она мења производ набоље, а не само на папиру.
Спелта није модерна замена за пшеницу. Пре би се рекло да је пшеница модерна замена за спелту.
Да ли је спелта без глутена?
Не. Ово је најважнија реченица у целом тексту: спелта садржи глутен и није безбедна за особе са целијакијом ни за оне са правом алергијом на пшеницу. Понекад ћете чути да неки људи „лакше подносе“ спелту — то може бити тачно за особе које нису осетљиве на сам глутен, захваљујући другачијој структури беланчевина и споријој ферментацији. Али то није гаранција и не важи за целијакију. Ако имате целијакију, спелта није за вас. Тачка.
Зашто је ми користимо
Бирамо спелту због укуса, нутритивне вредности и традиције — јер је то жито које припада овом поднебљу дуже него било која фабричка сорта. Кад је споримо на природној маји, добијамо најбоље од оба света: жито са карактером и ферментацију која га чини лакшим за варење. То је производ у који верујемо, а не састојак који стављамо да бисмо на кутију залепили налепницу „древно жито“.